Овај текст се надовезује на један видео
Многи Срби данас нису свјесни великог пожртвовања и херојства нашег народа и војске на почетку 20-ог вијека. Много о том рату у Србији не знамо због лошег образовног система у ком нас нису учили довољно о овим дешавањима. Прошле године сам игром случаја купио књигу са текстовима др. Арчибалда Рајса "Ратни Изваштаји Из Србије и са Солунског Фронта".
У књизи су детаљно забиљежени злочини, и боље рећи геноциди које су сво вријеме рата чинили Аустро Угари и поготово Њемци и Бугари. Вјешали су, клали и убијали, осим мушкараца и заробљеника и дјецу, жене и старце. Након што су окупирали Србију односили су све што се могло одњети, осим материјалних ботастава и новца и скоро сву храну, тако да су многи становници током окупације, 1916 - 1918-те, умирали од глади. Најмање 600 000 цивила је убијено или умрло од глади током те двије године окупације.
Невјероватна је количина мржње која је тада била присутна, као и сада, Њемаца према Србима. Геноцид су чинили и неки припадници муслиманског и хрватског становништва из тадашње Аустро-Угарске, исте онакве које су чинили и током другог свјетског и грађанског рата 1990-их.
Србија је током рата била остављена и препуштена сама себи. Савезници у почетку, до 1916-те, нису слали никакву помоћ, осим врло малог броја добровољаца и медицинског особља. Србску војску која се повукла током зиме 1915 кроз Албанију су евакуисали и од глади и смрти спасли италијански бродови и то због италијанске краљице која је била рођена Црногорка. Тек након што је војска пребачена на Крф, Французи су нашу војску потпомогли храном, опремом и оружијем. Околне савезничке земље, Грчка, Румунија и Италија су игнорисале помоћи Србији. Бугари су подло, као и увјек, напали са леђа. Такође, савезници, нарочито Енглези, су зауставили врх наше владе да нареде напад на Софију прије него што су се ови мобилизовали и напали. А помоћ нису послали. Такође, захтјевали су да Србија уступи Македонију Бугарској ако уђе у рат на страни Атанте.
За велико страдање нашег народа криви су појединци на челу србске владе, понајвише краљ Александар Карађорђевић и министар Никола Пашић. Аустро Угарска је након два пораза 1914-те, на Церу и Колубари, Србији три пута нудила примирје због тешкоћа на другим фронтовима, али су издајнички лидери те понуде одбили због обећања "савезницима" да неће склапати мир са Аустро-Угарима.
Аустријанци и Њемци су масовно хапсили, вјешали и изгладњивали србски народ и у Босни и у Војводини.
Рат је до самог краја био неизвјестан и савезници су почели постизати веће успјехе тек након што је Америка, и то највише заслугом Михајла Пупина, ушла у рат на страни Србије и послала трупе на западни фронт у Француску, и након што је србска војска пробила Солунски фронт. Михајло Пупин је такође заслужан што је Србији припало пола Баната, којег су "савезници" обећали Румунији за улазак у рат, а ови су учествовали у само једној битци против Бугара коју су изгубили. Енглези су се и касније, током другог свјетског рата и крајем двадесетог вијека показали као непријатељи Србије (а и сада).
Аустријанци и Њемци су осим геноцида над Србима у истом вијеку починили велики геноцид над Јеврејима у другом свјетском рату, а и касније се показали као тирани и геноцидне нације. Сво данашње богатсво којим земље западне Европе располажу, а понајвише Њемачка, потичу од узроковања ратова широм свијета и продаје оружија, такође продајом неизмјерно штетних и смртоносних фармацеутских производа.
Њемачка и ЕУ је такође подстакла и помогла геноциде у Донбасу у рату 2014-те и 15-те.
Са обзиром на такво понашање, те земље чека Божја правда и они немају право да икада више воде улогу економског лидера или војног заштитника, завођења "реда и мира" на европском континенту, а ни било гдје друго.
Арчибалд Рајс је такође написао књигу "Чујте Срби", коју је оставио Србији након своје смрти. У њој је описано катастрофално стање у Србији након рата, које је и узроковано великим помором становништва у току ратних година. Највећи криминалци и ратни профитери су преузели власт, а преживели ратници су били и сувише уморни да се и даље боре након 6 пуних година борби, још мање са политиком. Рајс је своје лично богатсво, стечено у Швајцарској, потрошио борећи се за Србију, а умро је у сиромаштву. Одбио је примити новац од издајника Николе Пашића. Југославија је такође била издаја од стране Александра Карађорђевића, жељног веће власти. Убијен је од стране истих оних са којима је створио ту државу, у Марсеју 1934-те. Због великог безобразлука и неморала у држави и народу тих година земља је упала и у други свјетски рат. Хитлер није имао интерес нити жељу да напада Србе, знајући за србске побједе у предходном рату. Са челом државе је склопио врло повољан мир за Југославију. Али, након протеста у Београду, "Боље рат него пакт", који су подстакли Енглези, у стању бијеса наређује напад и Србија ускоро пада под окупацију која и даље траје. Комунисти нису ослободили Србију, само су је даље поробили и уништавали 45 година и данас живимо у највећем сиромаштву и неморалу икада због тога времена.
Србија је и даље окупирана и поробљена. Славни хероји који су дали животе у рату 1914-1918 чекају потомке који ће их бити достојни и који ће преузети своју земљу у своје руке и створити од Србије економски, политички и друштвено водећу државу у Европи, каква јој судбина и припада, и својим примјером показати пут од швапске и глобалистичке тираније до слободарског живљења у срећи и благостању
Многи Срби данас нису свјесни великог пожртвовања и херојства нашег народа и војске на почетку 20-ог вијека. Много о том рату у Србији не знамо због лошег образовног система у ком нас нису учили довољно о овим дешавањима. Прошле године сам игром случаја купио књигу са текстовима др. Арчибалда Рајса "Ратни Изваштаји Из Србије и са Солунског Фронта".
У књизи су детаљно забиљежени злочини, и боље рећи геноциди које су сво вријеме рата чинили Аустро Угари и поготово Њемци и Бугари. Вјешали су, клали и убијали, осим мушкараца и заробљеника и дјецу, жене и старце. Након што су окупирали Србију односили су све што се могло одњети, осим материјалних ботастава и новца и скоро сву храну, тако да су многи становници током окупације, 1916 - 1918-те, умирали од глади. Најмање 600 000 цивила је убијено или умрло од глади током те двије године окупације.
Невјероватна је количина мржње која је тада била присутна, као и сада, Њемаца према Србима. Геноцид су чинили и неки припадници муслиманског и хрватског становништва из тадашње Аустро-Угарске, исте онакве које су чинили и током другог свјетског и грађанског рата 1990-их.
Србија је током рата била остављена и препуштена сама себи. Савезници у почетку, до 1916-те, нису слали никакву помоћ, осим врло малог броја добровољаца и медицинског особља. Србску војску која се повукла током зиме 1915 кроз Албанију су евакуисали и од глади и смрти спасли италијански бродови и то због италијанске краљице која је била рођена Црногорка. Тек након што је војска пребачена на Крф, Французи су нашу војску потпомогли храном, опремом и оружијем. Околне савезничке земље, Грчка, Румунија и Италија су игнорисале помоћи Србији. Бугари су подло, као и увјек, напали са леђа. Такође, савезници, нарочито Енглези, су зауставили врх наше владе да нареде напад на Софију прије него што су се ови мобилизовали и напали. А помоћ нису послали. Такође, захтјевали су да Србија уступи Македонију Бугарској ако уђе у рат на страни Атанте.
За велико страдање нашег народа криви су појединци на челу србске владе, понајвише краљ Александар Карађорђевић и министар Никола Пашић. Аустро Угарска је након два пораза 1914-те, на Церу и Колубари, Србији три пута нудила примирје због тешкоћа на другим фронтовима, али су издајнички лидери те понуде одбили због обећања "савезницима" да неће склапати мир са Аустро-Угарима.
Аустријанци и Њемци су масовно хапсили, вјешали и изгладњивали србски народ и у Босни и у Војводини.
Рат је до самог краја био неизвјестан и савезници су почели постизати веће успјехе тек након што је Америка, и то највише заслугом Михајла Пупина, ушла у рат на страни Србије и послала трупе на западни фронт у Француску, и након што је србска војска пробила Солунски фронт. Михајло Пупин је такође заслужан што је Србији припало пола Баната, којег су "савезници" обећали Румунији за улазак у рат, а ови су учествовали у само једној битци против Бугара коју су изгубили. Енглези су се и касније, током другог свјетског рата и крајем двадесетог вијека показали као непријатељи Србије (а и сада).
Аустријанци и Њемци су осим геноцида над Србима у истом вијеку починили велики геноцид над Јеврејима у другом свјетском рату, а и касније се показали као тирани и геноцидне нације. Сво данашње богатсво којим земље западне Европе располажу, а понајвише Њемачка, потичу од узроковања ратова широм свијета и продаје оружија, такође продајом неизмјерно штетних и смртоносних фармацеутских производа.
Њемачка и ЕУ је такође подстакла и помогла геноциде у Донбасу у рату 2014-те и 15-те.
Са обзиром на такво понашање, те земље чека Божја правда и они немају право да икада више воде улогу економског лидера или војног заштитника, завођења "реда и мира" на европском континенту, а ни било гдје друго.
Арчибалд Рајс је такође написао књигу "Чујте Срби", коју је оставио Србији након своје смрти. У њој је описано катастрофално стање у Србији након рата, које је и узроковано великим помором становништва у току ратних година. Највећи криминалци и ратни профитери су преузели власт, а преживели ратници су били и сувише уморни да се и даље боре након 6 пуних година борби, још мање са политиком. Рајс је своје лично богатсво, стечено у Швајцарској, потрошио борећи се за Србију, а умро је у сиромаштву. Одбио је примити новац од издајника Николе Пашића. Југославија је такође била издаја од стране Александра Карађорђевића, жељног веће власти. Убијен је од стране истих оних са којима је створио ту државу, у Марсеју 1934-те. Због великог безобразлука и неморала у држави и народу тих година земља је упала и у други свјетски рат. Хитлер није имао интерес нити жељу да напада Србе, знајући за србске побједе у предходном рату. Са челом државе је склопио врло повољан мир за Југославију. Али, након протеста у Београду, "Боље рат него пакт", који су подстакли Енглези, у стању бијеса наређује напад и Србија ускоро пада под окупацију која и даље траје. Комунисти нису ослободили Србију, само су је даље поробили и уништавали 45 година и данас живимо у највећем сиромаштву и неморалу икада због тога времена.
Србија је и даље окупирана и поробљена. Славни хероји који су дали животе у рату 1914-1918 чекају потомке који ће их бити достојни и који ће преузети своју земљу у своје руке и створити од Србије економски, политички и друштвено водећу државу у Европи, каква јој судбина и припада, и својим примјером показати пут од швапске и глобалистичке тираније до слободарског живљења у срећи и благостању